Giethoorn nećete čuti buku motora, niti trube; čamci, sa električnim motorima, kreću se polako kroz kanale. Pjesma ptice ili labudov cik bit će jedini zvuk koji prati vašu šetnju. Jer Giethoorn To je sinonim za spokoj.
Sat i po vožnje automobilom; voz za Steenwijk i autobus za Giethoorn; voz do Mepela i taksi do Giethoorna; privatni obilazak; zajednički obilazak; ili čak biciklom, postoji mnogo načina da se pređe 120 kilometara koje razdvajaju amsterdam i Giethoorn, ono što je sigurno je da ćete kada stignete zaboraviti kako, kada i zašto.
Jedan od Giethoorn kanala.
SELO BEZ PUTEVA
Giethoorn je grad bez puteva, postoje uske staze po kojima je moguće hodati ili voziti bicikl, Ali da biste došli do većine domova, kafića, restorana – čak i do onog sa Michelin zvjezdicom – i trgovina morate to učiniti vodom. Kamo god pogledate postoje čamci, različitih veličina i boja. I gde god da pogledate ne vidite automobile, niti dim.
Gradska zastava, koja se nalazi u mnogim kutovima, je žuta, crvena i plava i ima udarajući u kozje rogove kao štit. Prvi doseljenici na ovo područje stigli su u 13. veku, priča se da su bili stranci i begunci iz severne Italije.
Kada su stigli našli su mnogo rogova i lobanja koza Među blatom se vjeruje da su se brojne koze utopile u ogromnim poplavama 1170. godine, poznatoj kao Potop Svih Svetih, pa odatle i ime ovog grada: Giethoorn je ranije bio 'kozji rog' (kozji rog).
Giethoorn iz zraka.
BROD, NEOPHODAN
Grad je dobro zbrinut. Trava je savršeno ošišan plašt, kao da će se svakog trenutka zakotrljati lopta. Krovovi, strmi nagnuti da odbijaju kišu i snijeg, napravljeni su od slame i, zanimljivo, mijenjaju boju ovisno o vremenu: žućkasta slama na suncu; tamno smeđa kada je mokra, najčešće.
Na parcelama kuća, umjesto da ima parkiran auto, postoji čamac okrenut naopako i čeka da odveze porodicu na posao ili školu. Čizme za klizanje takođe se vide kako vise na vratima: kada se kanali zamrznu, uobičajeno u holandskim zimama, čamci su zamijenjeni ovim oštricama od kaljenog čelika.
Ovdje nema parkiranih automobila, samo čamci.
Poštanski sandučići vise – veoma blizu vode – drvenih mostova koji spajaju parcele, i u mnogima od njih poštar neće morati da siđe sa čamca da dostavi korespondenciju.
Obilazak Giethoorna brodom je imperativ. Za 20 eura možete iznajmiti čamac: a šapat brod (šaptač ili šaptač): iz tog razloga što je električan i miran. Brod ne dolazi sa kapetanom, pa zapišite: ako okrenete kormilo ulijevo, čamac će se okrenuti udesno, i obrnuto.
Pier.
Nije teško, ali više od jednog turista je zaglavljeno usred kanala što je izazvalo jedan od nekoliko saobraćajnih gužvi ovdje se vidi. Kada savladate tehniku navigacije imate bezbroj kanala da se izgubite (do šest kilometara), takođe, malo dalje, postoji ogromno močvarno jezero gde možete upravljati
Vožnja čamcem danju je predivna, ali kada dođe sumrak i zapale se fenjeri, grad je šarmantan, u oba značenja te riječi: razveseljuje vaša čula i obavija vas nekom tajanstvenom čarolijom.
Giethoorn.
Prijatelj mi je rekao ne da nisam rekao da je Giethoorn kao taj italijanski grad, ona sa prugastim džemperima i gondolama, ona puna kanala i mostova, koja je već dobro palac. I dosao sam dovde a da to nisam rekao, ali sada, Plovidba ovim kanalima noću, u gradu tihom kao klaustar I sa prvim usamljenim svetlima koja počnu da trepere na nebu, Giethoorn mi se čini prelijep i vjerujem da je ovom prilikom stekao nadimak po kojem je poznat: 'Sjeverna Venecija'.