Десперате Литературе
Зидови претрпани књигама од пода до плафона поздрављају свакога ко уђе у Очајну књижевност (Цалле Цампоманес, 13). Међу њима, свеске на енглеском, француском и шпанском, прва издања, ретки примерци и пре свега веома пажљив избор лектире по избору њених оснивача. одговори на имена Терри Цравен, Цхарлотте Делаттре, Цореи Еаствоод и Цраиг Валзер , а раде око пет до десет година тај мирис папира то многе од нас излуђује.
Шекспир и друштво у Паризу, Боок Тхуг Натион & Хуман Релатионс у Бруклину и књиге Атлантис, на Санторинију су били места где су научили занат (и уједно, **нека од наших омиљених места на свету**). „Идеја да се отвори још једна књижара је била природно проширење посла који смо већ радили“, каже Крејвен на питање о почецима његовог пројекта.
Књиге, књиге, књиге!
ЦИЉ: СТВАРАЊЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У МАДРИДУ
Међутим, зашто Мадрид? "Као и већина ствари, Мадрид је настао као комбинација могућности и храбрости да ризикује. 'радознали' момак (у најмању руку) по имену Чед је поседовао оно што се овде звало Петрина књижара, и видели смо да постоји прилика да се отвори нешто што још није постојало: међународна књижара специјализована за низ томова пажљиво одабрани -коришћено, ново и ретко-, покренуто са циљем да створити заједницу око књижевности на енглеском, француском и шпанском. Прихватамо ризик и ево нас, скоро три године касније Крејвен се присећа.
Њихова радња је скромнија од, рецимо, Шекспира и компаније, места које сматрају својом "духовни дом" . Међутим, то им даје прилику да живе интензивно и лично сваки задатак, од организовања књига до дизајн постера . Међутим, оно на шта се они заиста концентришу је направите место састанка у књижари, „нешто посебно важно када је у питању комбиновање енглеске и шпанске књижевности“, каже Крејвен.
"Док Француска књижевност је имала огроман утицај И у британској и у америчкој (да не спомињемо шпанску и латиноамеричку) књижевну традицију, шпанска (посебно она на полуострву) је био мање утицајан мимо неких имена од великог значаја као што су Сервантес или Лорка. Зато, долазак овде је био заиста узбудљив корак за нас, што нас је подстакло да се више повежемо са писаним шпанским језиком. Све је то нешто што произилази из наших интересовања и нашег знања, наравно, што даје смисао управљати тако малим простором: ми, као продавци књига, као писци, као људи, учимо и растемо са заједницом ".
ковање заједнице
"БОРАВНИ ПРОГРАМ": КЊИЖАРА КАО СМЈЕШТАЈ
Ова идеја постаје још опипљивија са могућност коју нуде љубитељима књига да спавају између стотина томова , усред књижаре. Они успевају неформални програм боравка („свакако ништа фенси“, појашњава Крејвен) који се појављује са везе који су смештени у самој Очајној књижевности.
Пошто живе и раде тако интимно у простору, гост мора да буде неко са ким се осећају пријатно , али осим те максиме, захтева није много: „Једино што наш гост мора да има је љубав према књижевности , барем минимално разумевање енглеског, жеља да бити део заједнице (ово није хостел) и, искрено, треба нам да буде чисто“, наводе књижари.
„Питамо становнике оставити нешто трајно у складишту (песма, полица, слика) и нешто привремено (песма, оброк...) То је захтев отворен за интерпретацију, али идеја је једноставно таква желимо да наши гости додају нешто овом пројекту које стварамо", објашњавају. Тако има и оних који су, као њихов гост Леор, организовали џемове, други, попут оне "ајкуле покера" коју су срели мењају кревет за часове картица. А има их још, попут оног америчког гитаристе (који је преко дана био адвокат), који остави гитару.
„Волимо програм и захваљујући њему смо се упознали неки дивни људи “, каже Крејвен, који признаје да је примио, пре свега, мене музичари и песници . Последњи, **Бен Алешир**, "песник за изнајмљивање" који путује по свету са својом писаћом машином и продаје песме на улици. „И са великим успехом“, додаје продавац књига, "То је бриљантно!"
Становник мора да воли слова
ОЧАЈНА КЊИЖЕВНОСТ, МАГИЧНО МЕСТО
Када смо питали Крејвена шта је најлепше чега се сећате што се догодило у књижари, осећа да не може да изабере само једно: „Оно што нам причињава највеће задовољство је видети како место расте и постаје заједница; То су пријатељи које склапамо и ствари које откривамо, попут то прво издање Дикенса коју смо видели испод прашњаве хаљине у трошној мароканској радњи“, присећа се она.
Међутим, постоји један посебан моменат који се истиче изнад осталих. Крејвен говори: „Једном, један дечак је дошао очајнички тражећи књигу о Муминима да некога изненадимо, а једини примерак који смо имали је био наш. личну колекцију. Наравно, ми смо му дали, а од њега само тражимо врати нам га једног дана. Замислите наше изненађење када, шест месеци касније, пар улази руку под руку и пружа нам нашу књигу са огромним осмехом.
Своју уметност такође можете оставити у књижари