Град ветра одолева и подсећа нас на многе тихе чари
Тврдоглав и безобразан, каже песма. Одлично за неуспехе. Многи кажу да просечан шпански грађанин живи у Сарагоси, да је Сарагозан поуздан извор осећања земље и зато се многа истраживања врше у главном граду Арагоније. Сарагоса има етикету, да признамо, 'нормалног' града, са својим споменицима и угловима, да, али коме Не долази толико људи 'сами', како ми овде кажемо.
Сарагоса је тај град у коме нико не лети (уз дозволу главног јунака Пагафантаса) већ увек савршен за викенд, 'пут до' или "Нисам очекивао да ће бити тако лепо".
Фасада Централне пијаце Сарагосе
Ми Сарагожани мало показујемо своје шарме – пре бих рекао супротно. Али овог августа осећамо се помало као хероји тишине. Тишина у којој вожња бициклом кроз парк Лабордета поприма сасвим другачију боју. Или идите трамвајем до централне пијаце да посетите остатке старе римске колоније, када је Сарагоса био Цесараугуста.
Ове године, када нормално је постало изузетно, Амаралов глас као никада до сада одјекује оним „нема више дана лета“. Али они остају, иако су концерти, планови и окупљања одложени.
У ово лето чекања окрећемо поглед ка ономе што је наше и Мрачне гравуре сликара из Фуендетодоса добијају нова значења у музеју Гоја. Шетње Сан Фелипеом, улицом Алфонсо, осећамо се лепше него икада или залазак сунца преко Каменог моста.
Претпостављамо да није време да се пољуби Стуб, у реду, и користимо прилику подсетите поклонике да наша катедрала није ово еклектично чудо на обали Ебра, која је базилика, већ Ла Сео, неколико корака од њега.
Палата Аљаферија у Сарагоси изгледа као нешто из приче из Хиљаду и једне ноћи.
И само то момци, ми чак добијамо и мале 'сомардоне' тврде да у Сарагоси имамо плаже, оне на Ебру, а да је у Ел Плати Бигас Луна већ направио нови-стари кабаре пре него што је ова идеја звучала свуда.
Сматрамо да можда нисмо придавали велики значај идите на тапас метроом или да узмете 'јуепинчо' или на фестивал Асалто. Нити помињемо довољно Аљаферију, та палата коју је саградио краљ Тајфе, у којој су боравили католички монарси.
Град ветра, благословени северни ветар, сада чека да пљусак прође. Да видимо да ли ћемо што мање да „чипимо” и да то издржимо са „племенитошћу и храброшћу”. Радујемо се Магдалени, Сан Паблу, акваријуму и мосту Захе Хадид, а то је да чак другачијим очима гледамо на наслеђе тог Екпо 2008 посвећеног води.
Тада смо видели са емоцијама та Арагонска симфонија од Сауре у оном врелом павиљону у Раниљасу, где смо, коначно, признали себи да нам више не даје суд рећи да нам је добро отпевана и одиграна јота измамила сузе на очи.
У главном граду Заједнице где ствари нису магичне, већ 'мајице' и славе се печеном јагњетином, мигама, боражином и винима Царинена, чекамо неустрашиво. Јер не кажу џабе да смо ми Арагонци дивови.. и крупне главе.
Град ветра одолева и подсећа нас на многе тихе чари