Плаза де Ориенте обучена у јесен
** Мадрид ** је измислио овај живот шизофреније и саобраћајне гужве после сваког изласка сунца али и на пасти лепоте која је скоро увреда, толике лиричности.
Мадриленац то не види (да ли је могуће стати да би нешто погледао?) али је боја облака испуњена жути, индиго и љубичасти пигменти у хроматској симфонији која се опире, лепој и архитектонској, непроменљивој пред нашим бесмислицама: то су они.
Ови јесењи дани су онај „речни менует аутомобила, раскрсница салона и пола века, са кубистичким статуама на небу“ од праг, али и **вргањ Хуањоа Лопеса Бедмара и Тома Колинса из Марија Виљалона у Анђелити. **
Скваб са соком од мајчине душице, бисквит од лимуна и лука, из Залацаина
самострел и краљица, Могу ли две улице рећи више од једног града? Комшијски зеленаши, **светиљке клуба Матадор** Алберта Анаута и Поцхас чорба у Астуријаносу – Ко је био идиот који је рекао да је мање више? Више је више, посебно у Мадриду.
Јер ове јесени (као и сваке јесени) Време је за кашику, горке коктеле и суво лишће, Време је да заборавимо немогуће снове о лету – не, нећете оставити све да поставите чиринго у Захара де лос Атунес – и напуштајући се друштвеним окупљањима, капут дужине три четвртине и жаљење.
Живети значи и патити од проживљеног, јер ако не, они ће ми рећи о чему бисмо причали испред Јуруцха бара, наших политичара? Пођи сада.
Артичоке из Ла Таскуита де Енфренте
Јеловник шерија из Корала де ла Морерије, Хорцхеров рагу од јелена на платненим крпама (мора да су године, или можда ове меланхоличне јесени: али каква све већа лењост модерних ресторана без столњака) и циноцрвени сомот скоро сваког ходника Театра Реал.
Лов, лов! Срне, јаребице у пепиторијама и дроздови са пужевима. Воодцоцкс, голубови или голубови. Ињаки Камба у Арцеу, Иван Саез у Десенкаји, Карлос Торес и Елиса Родригез у Ла Буена Вида или Сезар Мартин у Лакаси.
Остава Сијера де Мадрида сваког октобра је харем гастронома; можда је то кривица печурке , од дивног црни тартуф а по том немогућем мирису мокре земље мислим да се зове петрихор.
Трипице и изнутрице, висока кухиња и ниска кухиња, ново и старо рукујући се уз звук још једне трећине у скоро свакој улици на Форуму.
У Мадриду је већ јесен и немогуће је не помислити да понекад, само понекад, свет је добро осмишљен.
Кромпир са тартуфом, из Ла Таскуита де Енфренте