Ако постоји нешто што имате тхе арапска култура јесте да је успела да одржи гастрономску традицију скоро нетакнута. Поред тога што нам је оставио у аманет свој гастрономски савоир фаире, остаје још много тога да се открије о његовој кухињи. Колико ових арапских јела знаш?
КИБЕХ
Поред фалафела, свет крокета у арапској гастрономији има и друге невероватне представе. Један од њих налази се у киббех, веома чест на столу у Либану и Сирији иако је лако наћи широм Блиског истока.
Киббех је скоро мешавина између ћуфте и крокета, тесто од булгур пшенице, млевеног јагњећег меса и зачина међу којима не мањкају цимет и коријандер. Мада најтрадиционалније је јести их пржене, пеку се и у рерни да би биле мање тешке.
Месо се, по општем правилу, обично чисти од масноће, коже и меког ткива да би било глатко. А има и друге верзије попут тзв Наииех, који се прави исто, али са сировим месом или Сенеиет Киббех, слојевито као лазање.
ФАТТЕХ
Што на арапском значи 'мрвице'. То је јело које има више од пет стотина година историје и веома је типичан за подручја Сирије, Египта и Јордана. У неким земљама једе се изузетно на породичним прославама, иако је прилично распрострањено јело у овом делу света, за крај Рамазана. То нема никакве везе са мрвицама које познајемо у Шпанији.
Фатех се прави са пржени и хрскави арапски хлеб исечен на троуглове који се купа добрим слојем јогурта и куваног сланутка. У зависности од укуса и области, можете пронаћи печене орахе, коријандер, бели лук, пињоле и било коју врсту прелива, јер Арапска кухиња је такође у сталном реновирању. Присуство кима, пиринча (типично за Газу), пилетине или сирћета је релативно често у зависности од тога где га пронађете. Све се меша немилице и на удару. одушевљење
схаварма
То је једно од познатих арапских јела јер није ништа друго до арапска 'верзија' ћевапа. У ствари, ћевап и шаварма су практично исти, са изузетком што се у арапском свету, углавном у Египту, назива шаварма. Јагњетина и/или говедина печена на ротирајућем ражњачу, исечена на траке и сервирана у пита хлебу са салатом и сосом од јогурта.
Историјски гледано, кебаб је претходио шаварми јер постоје докази о томе техника печења се најпре појавила у Турској, а касније се проширила на земље Леванта. Веома је уобичајено у Гранади, на пример, наћи више места која нуде шаварме, а не ћевапе. Поента је да када видите на својим путовањима реч “схаварма”, реч је о овом чувеном сендвичу. Не више.
Схаварма.
КОСХАРИ
Враћамо се у земљу пирамида да пронађемо ово традиционално јело арапске кухиње тј обавезно у сваком египатском ресторану који поштује себе. Сматра се једним од националних јела и готово јединственом храном због своје конзистенције.
Кошари се обично праве од махунарки сочиво и сланутак, помешани са тестенином, а понекад и са пиринчем. Све се помеша са парадајзом, белим луком и сирћетом као и со мешавина зачина у којој не може да недостаје ким. Припрема је мало напорна, али резултат је експлозија укуса и текстура. У Каиро постоји много ресторана специјализованих за ово јело, понекад са извесним варијацијама између њих. Такмичарске ствари.
БАБА ГАНУШ
Када кажемо да постоји живот изван хумуса, то је зато што постоји. заправо Арапи воле да умачу и то је један од разлога успеха баба гануша, што је и даље варијанта хумуса али са патлиџанима. Много се једе на медитеранској страни арапских земаља а његова припрема је врло једноставна.
Прави се од тахинија (сусамове пасте) и печеног меса патлиџана паста слична хумусу од сланутка која се обично зачини соком од лимуна или нара, и украсите сусамом или орасима. Људи то кажу жене које једу баба ганоусх постају кокетније, пошто је то значење назива овог радозналог јела. На овај или онај начин, у сусрету пријатеља ово јело тријумфује, са кокетијом и без ње.
Баба ганоусх.
МАНАКИСХ
Најближа ствар пици, како је ми схватамо на Западу, имамо је у арапском манакишу. Ово необично јело, познато и као Либанска пица, то је још препечени арапски хлеб са ароматичним биљем и зачинима који се користи као основа за хиљаду ствари. Иако је врло уобичајено да се једе за доручак или да се види у пекарама, сада одушевљава улична храна са Блиског истока пошто се све чешће види пуњене са хиљаду ствари као што су јагњеће месо, поврће, па чак и сир.
У комшилуку Хамра, западно од Бејрут постоје хиљаде установа где можете пронаћи манакисх у свим његовим верзијама, многи од њих са одређеним додирима јерменске кухиње.
Манакисх.
МУСАКХАН
Људи то кажу То је традиционално јело кухиње Палестине а обично се служи на породичним окупљањима на којима се дели храна, по обичају. Тхе мусакхан је јело од печене пилетине зачињено зачинима служи се на арапском хлебу и карамелизованом луку и орасима.
Кључ овог јела налази се у сумак (или сумак), зачин пореклом из земаља Блиског истока који потиче од бобице и има висок ниво танина, па стога јело добија а благо киселкастог укуса сличног лимуну. Понекад се додају љути сосови и сосови од јогурта који уз хлеб чине пилетину веома уравнотеженом и укусном ужином.
МАНСАФ
Остали смо у Јордану да откријемо ово јело које је институција гастрономије ове земље. Овде је главни јунак јагњетина, која се кува са луком, циметом, бибером, ловоровим листом и кардамомом. Уз ово вариво иде и сос од јогурта, који је мирисан и обојен шафраном, и наравно пиринчем. Служи се у посуди за дељење и једе прстима, мешајући све састојке и увек са десном руком, симбол среће и просперитета. То је јело које обично има важно присуство на свадбама или прославама сродници са неким значајем.
БАСБУСЕ
Ову листу заслађујемо укусном тортом која се прави у Египту и није превише позната. Басбуса је бисквит направљен од пшеничног гриза, брашна, јогурта и маслиновог уља. у основи, иако су сада укључени и други састојци као што су путер или кокос. Овај бисквит, једном испечен, добро се натопи врућим сирупом и исече на квадрате. Понекад је украшена орасима, па чак и воћем, али није уобичајено. У грчкој варијанти додају се бадеми, па чак и овчији јогурт. Такође је лако пронаћи ако путујете у Тунис, Алжир или Израел.
МСЕММЕН
Не можемо заборавити Мароко, једну од арапских земаља која се може похвалити једном од најфасцинантнијих кухиња. Али ми овом приликом не говоримо о харири или таџину, већ о мсеммен, врста крепа која је веома присутна у мароканској уличној храни. Заиста је више као екстра танак хлеб јер има мало ферментације и Своју минималну дебљину дугује чињеници да има тенденцију да се спљошти када се подигне. Преклопљен је и зачињен или пуњен. Обично се једе сам, са медом, са шећером, па чак и са сиром. То је савршен доручак или ужина, увек уз чај од менте да дотакнете небо.