„Архитектура је средство за побољшање живота“, каже Ана Херингер, визионарски архитекта која је посвећена коришћење локалних материјала и техника за бољу будућност. Свеприсутна идеја у свим његовим пројектима, а такође и у излагање Анна Хеингер. суштинска лепота, који се данас отвара у ИЦО музеју и може се бесплатно посетити до 8. маја.
Кустос је архитекта и професор Луис Фернандез-Галиано и организован од стране ИЦО фондације, ово је прва монографска изложба посвећена немачком архитекти у Шпанији, за кога "одрживост је синоним за лепоту" а чији се рад заснива на истраживању и коришћењу архитектуре као средства за подршку локалним економијама и промовишу еколошку равнотежу.
Избор од најрепрезентативнија дела Студија Ана Херингер пратиће посетиоца на путовању кроз различите земље и културе, да открије, како нас подсећа Херингер, да „оно што дефинише тхе естетску и одрживу вредност објекта је да је у складу са својим дизајном, структуром, техником и употребом материјала, као и у односу на његову локацију, са окружењем, са корисником и са социо-културним контекстом”.
Анна Хеингер.
ОДРЖИВО ДЕЛО
Изложба, која је део програма Мадридски фестивал дизајна (15. фебруар – 13. март), предлаже а путовање кроз рад и филозофију Ане Херингер, дубоко заинтересовани за одрживи развој нашег друштва и изграђене средине. такође, презентација пројеката заснована је на текстилу жена из Бангладеша који репродукују планове и коте њихових зграда.
Изложба је употпуњена текстовима (као што је Лауфен Манифест, који је промовисала сама архитекта), фотографијама, цртежима и моделима који прате итинерар кроз главне пројекте које од 2006. спроводи Анна Херингер, почасни професор Катедре УНЕСЦО-а за земљану архитектуру, културе градње и одрживи развој.
Склониште на бијеналу бамбуса Лонгкуан, Баоки (Кина), 2016.
У свим својим радовима Ана Херингер примењује један од најважнијих научене лекције у Рудрапур , рурално село у Бангладешу где је саградио његов први пројекат —МЕТИ рурална школа, награда Ага Кан 2007— и где тренутно наставља да ради и сарађује у иницијативама за локални напредак: да се најуспешнија стратегија развоја састоји од ослањају се на постојеће и лако доступне ресурсе и да их максимално искористи, уместо да зависи од спољних система.
Током посете открићемо и друга његова најрелевантнија дела, као нпр Три бамбусова хостела (2013-2016), три бамбусове ложе које су биле део Међународног бијенала Лонгкуан; простор рођења (2016), пећина од блата изграђена у музеју Фрауенмусеум Хиттисау у Форарлбергу (Аустрија) са фином глиненом текстуром направљеном у таделакту (традиционална мароканска техника застакљивања керамике) или хостел центра РоСана —награђен новом европском наградом Баухаус 2021— у Немачкој.
Изложба обухвата простор где могу се купити различити производи које су ткале жене из Рудрапура (Бангладеш) захваљујући подршци коју нуди Дипдии Тектилес, колективна иницијатива Ане Херингер, Веронике Лене Ланг и ДИПСХИКХА – друштва за неформално образовање, обуку и истраживање за развој села у Бангладешу. Потпуна добит од продаје ових производа ићи ће Дипдии Тектилес-у за наставак своје делатности.