Самостан недавно реновираног Парадор де Леон
Мало градова може да се похвали да има хотел толико историјски и спектакуларан да се усуђује да погледа директно (и скоро преко рамена) саму катедралу. Леон може, и да је њена катедрала само упоредива – извините што подстиче вечито ривалство – са катедралом у Бургосу. То је Хостал де Сан Марцос (који има мало "хостела"), један од најлепших примера шпанске платереске, која је управо поново отворила своја врата након три године ригорозне реформе и подешавања што га још једном ставља на врх круне мреже Натионал Парадор.
Тако почиње, сада, нова етапа у животу комплексног објекта чије узбудљива прича се губи у зору средњег века и то је све видело и послужило: хостел Ордена Сантјага, Институт за средње образовање, Дом мисионара, Ветеринарска школа, затворска болница, кућа отаца пијариста, Канцеларија Генералштаба Седмог армијског корпуса, касарна коњице , седиште Дипутације, бискупије и војног министарства... чак и суморни концентрациони логор за време Франковог режима и штала пастува.
Аркаде манастира Парадор де Леон
Прегледом његове историје требало би нам неколико чланака. Разговарали бисмо са вама о времену када је Леон био једна од главних тачака Цамино де Сантиаго, оф приче које је Кеведо оставио написане када је био у затвору , од када га је Мануел Фрага Ирибарне, тадашњи министар, трансформисао у Парадор Национал за промовисање туризма у граду своје супруге... Али не, оно што нас сада занима јесте да вам кажемо како изгледа нови Хостал де Сан Марцос и зашто има постати одмах у један од најхаризматичнијих и најзанимљивијих хотелских објеката наше земље.
Декорација је садржана, да би се истакла уметност и архитектура
РЕЈЕМКЕ
Почињемо са фасадом, са које је било могуће избрисати све знакове патологије коју је представио камен Бонар у који је изграђен (баш као и катедрала). У бриљантно реновирање историјске зграде, од стране Мине Брингас, рађено је, по речима саме архитекте, „увек радњама које не задиру у првобитне параметре, реверзибилни у свим случајевима и поштујући све: самим материјалом и запремином првобитних простора”.
Истиче конструкцију нови атријум окупан светлошћу којим доминира апстрактни мурал Лусија Муњоза, сада служи као кафетерија и друштвени епицентар, и као приступна тачка изванредном музеју савремене уметности у којој су изложена дела тако изузетних уметника као што су Хуан Геновес, Антонио Саура, Цармен Лаффон, Рафаел Цаногар, Францисцо Фаррерас или Менцху Гал.
Нови атријум ће служити као друштвени епицентар и приступна тачка Музеју савремене уметности
Укупно, број изложених радова износи 500 и, такође распоређени по заједничким просторијама, тако да у њима могу уживати и гости и посетиоци, укључују ремек-дела античке уметности која су рестаурирана искористивши ове три године затварања за реформе. Међу њима се истичу рељеф Силаска или олтар Рођења Христовог Хуана де Јунија, ремек-дело шпанске ренесансе које је рестаурирано по критеријумима минималне интервенције и које се данас налази у старом манастиру; певнице цркве, резбарене у ораху без полихрома, један од најбољих у свом жанру и времену код нас; Безгрешна, Антонио де Переда и Салгадо, касета каптола из 16. века, поред амблематских делова као што су огледала из 18. века која данас председавају главним степеништем.
Рељеф Силаска, Хуана де Жунија, једно од рестаурираних ремек-дела
РЕГИОНАЛНА ЗАНАТСТВО И ШПАНСКИ ЛУКСУЗ
За разлику од екстеријера и огромног приказа уметности, уређење ентеријера је трезвено, уздржано, готово монашко. Сврха: не одвлаче пажњу и наглашавају посвећеност јединственим регионалним занатима која повезује посетиоца са градом Леоном.
Особа задужена за дизајн ентеријера је Мерри Студио, који се суочио са изазовом као да је рестаурација слике: „Хостал де Сан Марцос је толико моћан да украс не би требало да се примети“, коментари Алфонсо Мерри дел Вал.
Елегантна трезвеност и регионални занати у собама
За то пронађено је више од 600 комада намештаја који су били у Парадору пре реформе, од којих су неки поново коришћени за нове намене, као нпр стара врата, која су претворена у узглавља нових соба.
За тепихе, Паул Хередиа је инспирисан делима из Парадорове савремене колекције. А за израду завеса, фирма Гастон и Даниела поново је издала платно из 1950-их Аркадија Бласка, савременик Лусија Муњоза и осталих савремених уметника чија дела се могу видети у изложбеном простору новог атријума.
У 51 соби** карирани кревети су типична вунена ћебад народа Марагато из Вал де Сан Лоренца,** у ресторанском посуђу налазе се глинени комади Хименез де Јамуз, занатлија из града Ла Бањезе, а цветни аранжмани израђују се у познатом Мариа Јосе Ијар цвећара, у Леону.
Једна од заједничких области Парадор де Леон