Ксинатли: више универзално разумевање уметности
Музеј усред џунгле? Изграђен од дрвета и земље? Да, добро сте прочитали. Дизајниран од стране фирме норвешког архитекте Виктора Сøрлесса и мексичког студија Јуини, музеј Ксинатли изненађења а да још нису ни изграђени.
Дизајн овог истраживачког музеја на ободу мексичке прашуме наручио је Мексичка колекционарка уметности Фернанда Раис, председница Фондације Раис.
Зграда ће имати степенасту пирамидалну структуру, Градиће се еколошким методама и чиниће га носиви елементи од земље и дрвета.
Ксинатли: музеј усред мексичке џунгле
ХАРМОНИЈА ЉУДИ, УМЕТНОСТИ И НАУКЕ
Назив музеја, Ксинатли, потиче од нахуа израза Ксинацхтли, који описује у тренутку када семе клија и отвара се у животворни облик. Реч симболизује идеју стварања и одаје почаст потенцијалу за метаморфозу”, кажу у Студију Виктор Сøрлесс.
Музеј Ксинатли има за циљ истраживање како људи, уметност и наука могу да живе заједно у хармонији у 21. веку.
„До сада су музеји били простори где се излагала моћ. Музеј 21. века не би требало да буде излог моћи, већ место које се залаже за већу једнакост: у екологији, уметности и друштву” , потврђује Фернанда Роот.
Музеј има вишеспратну главну зграду са уметничким и изложбеним просторима, као и институт за земљиште којим управљају научници. Сви објекти су намењени „Истражите виталну разноликост подручја и знања локалне заједнице и промовишете их кроз уметност и истраживање“, објашњава Виктор Сøрлесс из студија.
Музеј са свесним циљем
СВЕСНИ ЦИЉ
Локација одабрана за музеј је површина од 90 хектара нелегално посечених шума у јужном Мексику. То је место које је озбиљно погођено овом криминалном делатношћу и план је да се у наредним годинама изврши пошумљавање.
Дакле, донете су одговарајуће одредбе да завештају земљиште природи, које заступају и бране еколози и локалне заједнице, који ће после генерације преузети искључиво старатељство и коришћење земљишта.
Ксинатли се заснива на свесном циљу: „Сада се чини хитнијим него икада да се помогне у стварању климатских промена у главама људи. Уметност, а са њом и другачија перцепција, еколошки облик градње, културна посвећеност „екологији“ може помоћи у одржавању континуитета живота на нашој планети“, каже Фернанда Раиз.
Сврха музеја је одређена трипартитним приступом истраживању, учењу и комуникацији, јер ће поред подршке уметничким процесима, други кључеви музеја бити: кружни менталитет и филозофско разматрање биљака и гљива, као и глобална посвећеност природи као правном лицу.
„Деколонизован начин размишљања ће такође помоћи да променимо начин на који се односимо према свету, што значи кршећи и антропоцентричне перспективе и раздвајање природе и културе“, додаје Студио Виктор Сøрлесс.
Изабрана локација је површина од 90 хектара бесправно посечене шуме
РЕИНВЕНЦИЈА СТЕПЕНАЧКЕ ПИРАМИДЕ
Пирамида је архетипска компонента већине култура у Азији, Африци, Европи и Латинској Америци. Степенаста пирамида потиче из мезоамеричке културе, преко Олмека, Маја и Астека.
Како то каже мексички писац Октавио Паз у Лавиринту самоће, „Пут ка новом друштву пролази кроз критику пирамиде и пирамидалног друштва.
„Било нам је важно да референцирамо Степану пирамиду, реконфигуришемо је и реинтерпретирамо,“ објашњава Виктор Сøрлесс. И додаје: „Степенаста пирамида је симбол класног друштва, поделе између богатих на врху и сиромашних на дну. Наш дизајн деконструише ову хијерархију."
У свом предлогу за музеј Ксинатли, Студио Виктор Сøрлесс и Естудио Јуини подижу најшири слој пирамиде према центру, тако да налази се на нивоу врхова највишег дрвећа, симболично га постављајући лицем у лице са природом.
Резултирајућа платформа нуди непрекидан поглед на зелено окружење што резултира концепт изградње који је представљен као организам испреплетен са околном џунглом.
КУЛТУРА ДОМАЋА
Ксинатли такође укључује аутохтоно знање и вештине локалних занатлија. , јер се клади на начин изградње куће ка'анил нај, традиционалне јукатеканских Маја.
Кса'анил нај има велику културну и архитектонску вредност, јер је у њој смештена велика збирка знања и обичаја наслеђених са генерације на генерацију.
Овај начин изградње карактерише стабла која се користе у носећој конструкцији се не чупају нити се стављају на место, већ се често саде.
У случају Ксинатлија, инспекција земљишта је дозволила оба студија идентификују дрвеће које би се касније могло користити као „живи ослонци“ у грађевинарству.
Зграда такође користи уплетена ужад од сисала као стабилизаторе, заједно са каменом гомилом која је видљива са сваког спрата у музеју.
Почиње на врху структуре и спушта се до земље, где се отвара у базен. Кишница пада у гомилу, а стене у стени стварају мале водопаде. „У пројекту су се звали 'плачуће стене'“, каже Сøрлесс.
У приземљу, у последњим нивоима базена, формирају се нека слова у земљи, у алузији на слова која су освајачи урезали у ватру, попут стигмата, на чела домородачког народа. Г, на пример, означава рат.
„Земља симболизује ране прошлости и, временом ће га вода испрати све док свако почетно слово у неком тренутку више не буде препознатљиво. објашњавају из студије Сøрлесс.
У бочним крилима зграде смештени су изложбени и истраживачки простори. Горњи ниво је умотан у рефлектирајуће стакло и у зависности од перспективе мења се како посетиоци пролазе.
Изнутра, посетиоци гледају у зелену неизмерност природе. Са спољашње стране, стакло одражава околну џунглу. Ово ствара оптичку илузију где се издалека чини као да је пирамида сломљена и да горњи део зграде лебди.
део главне зграде
ЗЕМЉА: МАТЕРИЈАЛ БУДУЋНОСТИ
Студио Виктор Сøрлесс годинама истражује употребу земље у грађевинарству и сматра је грађевинским материјалом будућности: „Сматрам да земљиште нуди ненадмашне предности“, објашњава норвешки архитекта.
„Користимо овај грађевински материјал откако су људи почели да се насељавају; Тамо је пред нашим ногама у земљишту, као хумус, суштински као нека врста цемента за хуманији начин градње. Земља се може поново увести у циклусе природе и то има еколошки смисао“, каже Сøрлесс.
Климатски услови тропске шуме захтевају побољшање чврстоће и отпорности земље на воду која се користи у изградњи тако, Уз помоћ локалних стручњака, развијена је нова мешавина земљишта од сисала и цхукум смоле.
Објекат ће бити изграђен методом набијене земље а да би се избегле могуће пукотине, користиће се такозвана „органска решетка” направљена од сисалних влакана и са мрежицом од једног центиметра.
Како Сøрлесс објашњава, „Ова врста арматуре је слична оној која се користи у армиранобетонским конструкцијама како би зидови били изложени већем оптерећењу. Дрво се користи за изградњу носеће конструкције."
Висока зимзелена шума
ПРОЦЕС РАСТА
Виктор Сøрлесс описује Ксинатли као "фузију аутохтоне архитектуре и инжењеринга" и појашњава да план није да се направи зграда која траје вечно, већ да „треба да се брине о њој, иначе ће деградирати“.
Зграда од глине и дрвета неће трајати дуго као бетон, али према архитектама, то је кључ: „Овај елемент пролазности препознаје да је живот процес раста, пропадања и трансформације, и да људска бића могу донети свесну одлуку о томе како се понашамо према свом окружењу“, закључује архитекта.
Очекује се да пројекат буде завршен 2025. године.
Ксинатли: "климатска промена духа"