На историјском гробљу Хајгејт у северном Лондону налазе се гробови значајних личности, од Карла Маркса до певача Џорџа Мајкла.
Књижевницу Маријану Енрикез одувек су привлачила гробља. Од младости су јој се допадали због естетског смисла и због преступа који носе, јер су за њу значили младалачко и смело место. Али касније, та интимна веза са гробљима била је повезана и са историјом његове земље, Аргентине.
„Цело моје детињство протекло је за време аргентинске диктатуре, због које су, између осталог, тела нестајала. Идеја о гробљу и гробу ми изгледа тужна, али у политичком смислу ми се чини крај. Овако би се морало завршити, или на начин на који волите, али никад отети политичким ауторитаризмом”, објашњава аутор хваљеног хорор наслова Наш део ноћи (Анаграм).
Закључак до којег је дошао на сахрани мајке његовог пријатеља који је нестао за време диктатуре а из којих су касније извукли своје кости. „Та сахрана“, сећа се Енрикез, „произвела је осећај олакшања широм света и гробље је постало својеврсна забава. Тамо сам схватио да су мимо естетске страсти, гробља повезана са мојом личном историјом.
Маријана Енрикез је ауторка „Ствари које смо изгубили у пожару“ и „Неко хода по твом гробу“.
И из тог двоструког значења рађа се његова најновија књига Неко хода по твом гробу (Анаграм), дело у коме у првом лицу приповеда своје искуство на 24 гробља широм света. Тако не само да објашњава каква су гробља која посећује, већ и он комплетну друштвено-политичку анализу земаља и градова у којима се налазе.
„Постоји социолошка коинциденција са местом која је врло јасна. На улазу су сви богати са својим маузолејима, затим средња класа са својим лепим, али скромним гробницама, и на крају сиромашни са својим нишама." истиче писац. „Занимљиво је када се неко са новцем ушуња у маузолеје са другачијом естетиком. То често видите у Шпанији, на пример са гробницама Цигана. Ови контрасти говоре о саставу града и о томе како се они мењају. И о идејама које људи имају”.
Гробље Рецолета, Јунин, Буенос Ајрес, Аргентина
Разлике и сличности које чувају гробља
Како човек напредује кроз књигу, то схвата гробља широм света имају много сличности међу њима. Чак и ако су веома различите културе. На пример, На аустралијском острву Роттнест и на острву Мартин Гарсија, у Рио де ла Плати, на оба места налази се староседелачко гробље које је дуго било скривено. Чињеница која има везе са геноцидом који су ове земље доживјеле и показује да се он дешава многе паралеле на гробљима различитих делова земаљске кугле.
Неке корелације које се јављају посебно у земља урбаних легенди које круже кроз њих. Постоје две које се много понављају и за које писац сумња да не постоји гробље „које нема једну од ове две легенде”. Први се односи на дечака који сретне девојку на гробљу и заједно проведу ноћ. У зору, када се пробуди, открива да је мртва. „Ова прича се посебно јавља код оних који имају статуу мртве жене“, каже писац.
Гроб Сержа Гензбура на гробљу Монпарнас у Паризу.
Друга легенда која се много понавља је она о мртвом човеку који чини чуда. Прича која изненађује писца јер се понекад појављује неочекивано и представљена је у веома различитим телима. „На чилеанском гробљу он је Индијанац, али на оном у Барселони је дете“, каже он. Низ прича које много воли јер кроз њих може „видите фантазије које људи имају са смрћу и колективне наративе. Гробља су једно од места где се још увек одржавају одређене приче које имају везе са усменошћу у урбаном контексту“, истиче он.
Али, Као што имају сличности, садрже и многе разлике. Тако, на пример, постоје празна гробља и друга која су веома посећена од стране породица преминулих или зато што су туристичка одредишта. „Наћи ћете потпуно празна места и места са изузетном гужвом, као да су музеј пун познатих дела. Као гробље Рецолета у Буенос Ајресу. Проналажење разлика и континуитета ме је узбудило. Такође приче о анонимним ликовима који су стекли славу након смрти”, писац држи.
Статуа на гробљу Њу Орлеанса.
Уметност коју гробља чувају
Гробља која се појављују у књизи су монументална места, као што су Ђенова или Лима, али и мала места са великом историјом око себе, као код пионира Аустралије. Сви су они посебни на свој начин и где се популарна уметност сусреће са оном самог гробља. Чињеница која ствара велики контраст.
„На гробљима које сам посетио имате од неокласичних капела до облика популарне уметности. Односно, људи остављају своје украсе изван великих маузолеја“, каже писац. Заиста упечатљива народна уметност, попут оне на гробљу у Њу Орлеансу, где је човек украшавао гробнице. Маријана Енрикез описује своју уметност као „луде скулптуре, где је стављала отпатке, ствари из смећа, мноштво боја. Чак му је нуђено да излаже у музејима, али он је био неуравнотежен човек и мислим да није могао да се посвети излагању своје уметности. За њега то није била ни уметност. Он каже.
Маријана Енрикез на гробљу Хајгејт у Лондону.
Врста уметности која пре свега цвета у гробовима популарних идола, којима њихови обожаваоци доносе поклоне. Као гробница на Монпарнасу Сержа Гензбура, једног од најзначајнијих музичара у Француској, која је права планина цвећа где људи остављају фотографије „Најближе што сам видео је онај Оскара Вајлда на париском гробљу Пер-Лашез, који нисам ставио јер се о томе већ много пише. То је спектакуларна гробница са египатском сфингом. Када сам отишао, људи су га љубили. А већина су били мушкарци. Обојили су усне и то је био ритуал, не толико обожаватељ, већ геј икона која је била прогањана и прогнана. Ови случајеви су веома ометајући и помажу у односу према околини и мртвима из наклоности без табуа смрти, већ као посета поштовања и радости“, Он каже.
И, од свих посећених, код кога Маријана остаје? Она их има јасне. „Из различитих разлога, онај у Ђенови. Био је то један од првих које сам посетио са таквим нивоом спектакуларности и зато што сам тамо имао причу са дечаком. Такође и ону из Лиме, јер је веома ретка, веома велика, веома спектакуларно и био сам веома сам и чудне ствари су се дешавале са човеком који ми је показао лобању. И можда Хајгејт у Лондону, јер је то веома лепо место, замишља се као нека врста замка на отвореном“, Крајеви.
Нека гробља имају много везе са оним што је она доживела у свакој од њих и да сада имамо прилику да их проживимо кроз ову конкретну књигу.
Анаграм
Шетња међу гробницама целог света са списатељицом Маријаном Енрикез
Шетња међу гробницама целог света са списатељицом Маријаном Енрикез