Ла Албуфера крије прошлост (а понекад и садашњост) пуно зноја, епова и суза.
Кад вечерње сунце обоји воде великог сланог језера Парк природе Албуфера, чини се да живот стаје а чује се само песма птица и, кад ћуте, кратки шапат морског поветарца који воли да милује, с пажњом, трску која прати неке канале који су видели рад, од изласка до заласка сунца, о људима који су пре више деценија одложили своје оруђе.
10 километара од града Валенсије је једна од најважнијих обалних мочвара на Иберијском полуострву. Ништа мање од 21.000 хектара земље у којој живе различити екосистеми, у распону од најслободније и најдивље медитеранске природе до непрегледне и бескрајне плантаже пиринча - које за себе присвајају част да буду колевка валенсијске паелле -, пролазећи кроз нетакнуте плаже где дине поносно стоје насупрот Средоземног мора које је одувек радије опуштало ствари.
10 километара од Валенсије, једне од најважнијих обалних мочвара на Иберијском полуострву
АЛБУФЕРА БЛАСЦО ИБАНЕЗ, ПРОТАГОНИСТА ШПАНСКОГ НАТУРАЛИЗМА
Проглашена је Албуфера де Валенсија Парк природе 1986. Међутим, његова историја сеже много даље у прошлост.
Део ње желео је да то одрази, са свом могућом грубошћу и реализмом, велики валенсијски писац Висенте Бласко Ибањез, један од оних класичних шпанских случајева величанствених тријумфа у иностранству – био је познати писац у Сједињеним Државама, где су његова дела адаптирана за биоскоп Четири коњаника Апокалипсе и Крв и песак – који нису толико признати у својој домовини.
Бласко Ибањез, који је рођен 1867. познавао је и живео Ла Албуферу у којој су се радници кварили и на копну и у води, култивисање пиринчаних поља и пецање у највећој природној лагуни у Шпанији, која достиже исте размере као цео град Валенсија.
Лагуна у којој једва да има трагова некадашњих романтичних рибара
Мађионичар и промотер натурализма – књижевног стила који се састоји у репродукцији стварности са документарном објективношћу у свим њеним аспектима, од најлепших до најгрознијих и најсуровијих – Он је савршено одразио суровост тог живота у свом делу Цанас и Барро (1902).
Радња књиге се одвија у палма, град који је и даље најмногољудније урбано језгро у Ла Албуфери – са нешто мање од 800 становника – и у којем још увек има остаци његовог прошлог живота.
Данас становништво Ел Палмара живи углавном од туризма, али пре нешто више од једног века пољопривреда и рибарство су били једини начини зараде за живот за скромне људе који су насељавали касарне.
Још увек стоје неке традиционалне касарне, као нпр Бараца делс Арандес. Касарна је била зграде саграђене од ћерпича, које су имале неку врсту двоводног крова, направљен од препреке и сламе.
ЛА ЛАГУНА, РИБОЛОВ И ПИРИНАЧНА ПОЉА
Одмах поред граница Ел Палмара и његовог рибњака – у којем покушавају да поврате неке угрожене врсте у лагуни – почињу пространа поља пиринча.
Геније да се укрцате на обилазак овог листа воде
Хектари и хектари усева који су на Пиринејско полуострво донели муслимански освајачи пре неколико векова и који је данас симбол валенсијске гастрономије. не узалуд, пиринчана поља Ла Албуфере су највећа у покрајини а овде, по причању мештана, измишљен је концепт паеле.
Традиционална валенсијска паела – онај са пиринчем, екстра девичанским маслиновим уљем, ренданим парадајзом, слатком паприком, шафраном, сољу, водом, пилетином, зецом, боранијом и рогачем (велики бели пасуљ) – и други пиринач могу се пробати у добрим ресторанима Ел Палмара, истичући Ла Цамбра Делс Сентитс, Бон Аире и Ла Албуфера.
Поред јела од пиринча, један од најтраженијих кулинарских предлога у ресторанима Ла Албуфере је алипебре (на валенсијском, алл и пебре) јегуља. Нека врста рибље чорбе са сосом који одузима смисао. У ствари, овде постоји неколико рибњака где се узгајају јегуље, које су некада биле веома бројне у лагуни.
Лагуна у којој Од некадашњих романтичних рибара једва да су остали трагови. Неки од једноставних дрвених чамаца - познатих по имену албуфференцс – пронашли нови смисао у својим животима користити за превоз туриста кроз канале и велику лагуну.
Овде се чини да живот стаје
У обиласку, поред тога, локални човек објашњава какав је живот тамо био раније и које су се технике пецања користиле. Можда је то чуо из прича које су причали његови деда и бака, који би, заузврат, чули да их сами препричавају. Или је можда један од последњих романтичара који наставља да живи од пецања и пољопривреде у Ла Албуфери.
Како год било, у огромној сланој лагуни настављају пловидбу те широке и древне дрвене чамце, у пратњи туристичких једрилица са једним јарболом, у којој је подигнуто троугласто латинско једро.
Ове једрилице се множе при заласку сунца, када посетиоци одлуче да уживају, на тако романтичан начин, један од најлепших сутона у Шпанији.
ПЛАЖЕ И ПТИЦЕ У ЗАВИДНОМ ПРИРОДНОМ ОКРУЖЕЊУ
Заједно са једрилицама, фламингоси са ружичастим крзном кљуцају храну на муљевитом дну огромне слане лагуне која једва достиже просечну дубину од једног метра.
Поред фламингоса, постоје многе друге птице које се гнезде у Ла Албуфери или да једноставно пролазе кроз њу да би се мало одморили у својим бескрајним миграторним замахом. А то је да је ово место сан орнитолога, пошто је проглашено Посебно заштићено подручје за птице (ЗЕПА) 1990. године.
Ово место је сан за орнитологе, јер је 1990. године проглашено за Посебно заштићено подручје за птице (ЗЕПА).
Овде можете видети црвене патке, жличарке, патке дивљачи, сиве чапље, чапље, мраморне чапље, обичне чигре и, наравно, галебове, увек присутан када је море тако близу.
Средоземно море чији таласи запљускују простране и прелепе пешчане спрудове три плаже Ла Албуфере: плажа Салер, плажа Ла Девеса и плажа Ла Гаррофера.
сужавајући их, систем дина који су усидрени за земљу захваљујући корењу борова и шибља типичним за ове медитеранске делове.
Можете приступити овом прелепом отиску преко комплетна мрежа стаза које људи користе и пешице и бициклом. Лежеран начин откривања природних лепота места које се крије иза своје тренутне невиности и смирености прошлост пуно зноја, епских и суза.