Зашто је Валенсија престоница 'толико ствари'
Али да видимо, о чему Валенсија ? Вест да ће бити Светска престоница дизајна 2022 награђен од Светске организације за дизајн (ВДО), склопиви шлем у МоМА или Гугенхајму, стотине посетилаца који гледају _Тибуро_н из воде на Схарк Филм Фестивалу, непрекидни гастро екосистем и паеља као икона модерност која сада не пориче своју прошлост: ако смо наслеђе. Срећом.
Али идемо по деловима, главни град дизајна је ставио у центар пажње град светлости и цвећа —то није безобразан почетак, већ је део врло, врло мале ратне химне: „таписерија од ружа, тубероза и каранфила“— већ трчање Валенсије као прелепа, приступачна, отворена и савремена дестинација Одавно звони.
Далеко од гужве каква је Барселона данас (какво изненађење, никада није била престоница дизајна јер јој вероватно није потребна) и од прелепог хаоса Мадрида, престоница Заједнице Валенсија је постала, без извињења, шеф тог картела који је географски простор, али и, у суштини, емоционални простор: Медитеран. Маре Нострум.
Тај одређени начин гледања на свет из смирености, сусрета и задовољства ; овде нам је јасно да се може живети само живећи, као у стиху Валенсијанца Карлоса Марзала: „Само нас спасаваш, музико, ако звучиш / само нас лечиш, стих, ако нам говориш”.
Зато је успех ове престонице не жели да се посматра као догађај већ као процес: „Одлуком за кандидатуру, стимулишемо фазу колективног учења која ће омогућити свим агентима који комуницирају у урбаном контексту Валенсије са веће капацитете за иновације у кратком року и за системске промене на дужи рок” тачка у Десигн Валенсији.
Дизајн (и креативност) као покретач друштвених иновација, јер је још једно достигнуће кандидатуре професионални капитал предлога, који је имао подршку јавних институција али чија је турбина била људи и компаније које из дана у дан раде у приватној сфери.
Креативни студији, архитекте, дизајнери производа, дизајнери постера, илустратори, грнчари или текстилни универзум. Тако и треба да буде, јер 'друго' постаје само фотографије за галерију и изборне медаље, а Грађани су већ били помало уморни од чињенице да су шампањац на забави увек пили други. Увек исти.
И гастрономија. Не желим да „добијем фарруцо“, али ова промена има веома велико сидро око стола: не може бити случајно да је Валенсијанска заједница регион Шпаније где међународни туристи праве веће издатке за храну у односу на укупне трошкове путовања.
То је оно што се увлачи извештај Гастрономија у шпанској привреди консултантске куће КПМГ а то даје још једну дефинитивну чињеницу: 33% шпанског БДП-а се односи на гастрономију.
Валенсија је знала како да гради гастрономска прича око тог медитеранског духа и урадио је то на најбољи начин, утирући пут док хода: башта, море, производ и креативност.
Ово су четири кључа за **пољопривредно-прехрамбену сцену са стварима за рећи (и вредношћу за додати) ** у свим биљкама на овој планети која се зове кухиња.
Уптовн, велика имена, Рикард Камарена, Кике Дакоста или Бегоња Родриго —звезде способне да створе илузију (ово је неопходно) у осталим слојевима и да град задрже на челу великих светских престоница—, без одласка даље Дакоста је пет година заредом провео међу првих десет у Европи.
На нивоу улице пијаце: тхе Централ Маркет најлепши модерниста на земљи, али и Рохас Клементе, Кабањал, Рузафа, Грао или Назарет.
У средњем делу гастрономски простори као нпр Пијаца Колон, манастир Кармен или Мерцабанал а посебно огромну гастрономску понуду око демократске карте.
Не могу замислити град без гастрономског мишића који се не заснива на свакодневним ресторанима и наплативим вечерама: од најтрадиционалнијих предлога као нпр. Рауселл, Маипи, Напицол, Милан или Иарза на производ од Цасита де Сабино, Тавелла, Брессол, Гран Азул или Арагон 58; од хетеродоксије више номадских предлога као нпр Тосхи, Тастем, Нозоми, Балбеец, Параисо Травел или Хикари Иакитори Бар да есморзарет храмове као Ла Пергола, Алхамбра, Ла Пасцуала или Рицардо: л'есморзарет је религија.
И наравно, паеља ; више не гадљиво и коначно подигнуто као застава Медитерана, ово сиротињско јело има све да освоји свет јер је најважнија икона шпанске кухиње: Има причу, има урбане ресторане у којима су невероватни (величанствени у Цаса Цармела, Ллиса Негра, Лавое, Гастрономо или Ел Рацо де ла Паелла) и има амбасадоре у Њујорку, Лондону или Сингапуру, Ко дођавола не воли да слави живот уз паеллу?
Валенсија није Валенсија је битак.