Екстремадура је културни универзум који не престаје да задивљује. Још више када нам из Европе поручују да имамо у овом региону културно богатство које вероватно не умемо да ценимо.
То се дешава када чујемо карактеристичан нагласак Екстремадуранца, оног тренутка када реч „цастуо“ пада на памет и када се препуштамо колективном имагинарном који је желео да Екстремадуранце (и њихов необичан говор) смести у кут размишљања.
Ектремадура вам спрема историјско изненађење на сваком кораку.
И то је оно што су Екстремадурани урадили у том углу: размислите. Размишљајући о томе како рећи остатку Шпаније и свету да је Цастуо, односно Естремену, језик који одбија да буде заборављен, који одбија да буде жигосан као "лоше говорени шпански", који одбија културна наметања онога што је политички коректно или не. Укратко, одбија да се сакрије.
Данас хтели смо да научимо да говоримо естремењу, и било нам је мало тешко, Зато смо морали да се обратимо стручњацима.
Црква Госпе од Гранаде, у Љерени (Бадахоз, Екстремадура).
ОД ЕСТРЕМЕНУ ДО ЦАСТУО
Кад год се помене језик Екстремадуранаца, каже се да они комуницирају сопственим говором који се зове „цастуо“. И од тада би се могло рећи да је ово полуреалност Естремењу се савршено може сматрати језиком, а назив „Кастуо“ је каснији допринос.
Хтели смо да сазнамо мало више и ми смо се приближили тхе Хурдес разговарати са Анибалом Мартином, преводиоцем, веома заинтересованим за лингвистику, члан Тела за праћење и координацију Естремењуа и његове културе (ОСЦЕЦ) и један од великих бранилаца и културних промотера који успевају да сачувају овај језик далеко од заборава.
Лас Хурдес у Касересу.
Ханибал нам открива тајну подсећајући нас на то саме УН признају Естремњу као језик који је укључен у ону црну листу језика који су у опасности од изумирања: „Термин 'цастуо' је скован пре једног века када је песник Луис Чамизо објавио своју књигу Миајон од Цастуоса. Кастуо се односи на касту, на ону лозу сељака који су одржавали своје обичаје генерацију за генерацијом и који су имали тај језик.
Зато је говор почео да се назива кастуо и сасвим је прихватљив. Иако је права ствар естремену, са с а не са к”, истиче он. Велики део Екстремадуре је поново насељен људима из Краљевине Леон како је Реконквиста напредовала. Због тога су Астуријанци-Леонци дошли у ове крајеве из источног дела краљевине Леон, са свим својим особеностима.
Херез де лос Кабаљерос, Екстремадура.
„Овај језик је блиско повезан са кантабријским, језик који сада постаје познат и за који мало ко зна. Када се овај леонски језик настанио тако далеко на југу, усвојио је своје карактеристике диференцијације као што је онај који је тежио, постепено стварајући естремену”, објашњава преводилац, додајући да се такође мора узети у обзир да естремену има много речи које се деле са галицијским португалским.
Естремењу има другачији правопис, а ово је био један од најузбудљивијих задатака ОСЦЕЦ. Направљен је нови речник и, између многих других активности, одржавају разговоре у градовима Екстремадуре како би се овај прелепи језик о коме се мало говори.
Богатство народа је и језичко.
Поред тога, Анибал нам каже да се Естремењу географски није развио на исти начин. „У северозападном региону је језик највише сачуван, област Лас Хурдес. Сваки град је имао свој начин говора и оно што естремену има за циљ није да се наметне као језик, већ да буде спона тако да градови слушају једни друге и виде сличности и разлике у сваком естременуу. Сврха језика је да интегрише, а не да намеће”.
У историји естремењуа било је пре и после, а та прекретница је наступила 60-их година са политиком описмењавања Франковог режима. „Могуће је да се мислило да је естремењу ствар људи, људи који због неписмености нису знали добро да говоре шпански. Нажалост, богатство естремењуа није поштовано и сада је у опасности од изумирања. Иако је још било људи као моја бака, која није знала да говори шпански, говорила је само естремену и такође веома брзо”, Ханибал прича између смеха.
Оливенца, Бадахос (Екстремадура).
ЈЕЗИК КОЈИ СЕ Опоравља
За говорника шпанског може бити веома тешко разумети слушање особе која говори на Естремњу. Штавише, скоро сигурно не би разумео ништа што је речено, од тада изговор и већи део њиховог речника су различити. У ствари, естремену има своје граматичке и ортографске карактеристике.
Савет Европе признаје Естремењу као језик, иако је као дијалект био
века који је био признат. И то би га ставило на ниво скоро у рангу са галицијским, каталонским или баскијским. Посао на који су сада фокусирани је да уклоне Естремењу са те одвратне црне листе језика који су у опасности од изумирања и због тога они одржавају конференције на Универзитету попут оних које раде овог месеца на Универзитету у Саламанци или разговара по селима да деле језик.
Трухиљо, Екстремадура.
Процењује се да приближно Око 10.000 људи говори естремену, углавном у областима Лас Хурдес и западном делу Екстремадуре. И сваки град има свој начин говора Естремену, што учење овог језика чини још фасцинантнијим. Постоје многе карактеристике које га разликују, као што је затварање речи у 'у' или 'и'; аспирирано 'с'; много пута 'о' постаје 'у' или се глаголи завршавају на 'л', постојање аспирираног 'х' на мјесту 'ф' у шпанском И дуго итд.
То је без рачунања броја сопствених речи које су део њиховог сопственог речника (око 18.000 речи). Једна од ствари која је јасна је да ако је Естремену одржан, то је било зато што су људи у градовима желели да га и даље говоре. Данас, рад удружења попут ОСЦЕЦ-а или културних промотера као што је Анибал Мартин омогућава нам да имамо разлога да нашу земљу претворимо у разноврсније место где има места за још један језик.
Јер за културу увек постоји јаз, и естремењу заслужује своје место међу нама, Иако је некима од нас тако тешко да то науче.
Мерида.
„Тако желим да кажем, кажем ствари које осећам, са овим тако дубоким осећањем да овај град има
наше Асине, желим да певам, лепе кухиње наспрам ове земље моје крви која ме испуњава ако је лажем”
(Круз Диаз Маркос - песник)
БОУС СТАЗА ЗА РАДОЗНАВЉЕ
Међу градовима Сијера де Гате говори се Ла Фала, дијалект који је од 2001. признат као добро од културног интереса. Неки градови попут Валверде дел Фресно су двојезични и чак можете пронаћи мени ресторана на два језика. Овај језик, који има галицијско-португалске корене и велики утицај из Естремењуа, тамо се нормално говори.
Сама веб страница ОСЦЕЦ-а има речник Естремену који се може слободно консултовати. Веома је радознало видети сличност (или не) коју многе речи имају са шпанским. Рајано португалски, такође познат као „оливентино“ је још један од језичких модалитета који се практикује у Екстремадури. Познато је као Оливентино јер се говори у Оливенци и Талиги. Као што видите, лингвистички сплет Екстремадуре је узбудљив.