Амазон, у опасности него икад.
Магазине Фронтиерс објавила у марту поражавајућу студију коју је спровело 30 научника у којој то осигурава тренутно Амазон доприноси глобалном загревању, уместо да помаже у његовом ублажавању.
“Амазон је највећи појас тропских шума на планети . Сам регион који покреће делимично самоодрживи регионални хидролошки и климатски систем за који се верује да је у све већем ризику од колапса.
Студија осигурава да Амазон сада ослобађа више ЦО2, доприносећи загревању, уместо да га апсорбује. Пожари ослобађају честице црног угљеника који хвата сунчеву светлост и повећава температуру. друго, Крчење шума мења обрасце падавина , без њега шуме постају много топлије и суше; А ако томе додамо поплаве и изградњу брана на метан гас, резултат је мањи капацитет за стварање чистог ваздуха у атмосферу.
Унутар свега, увек постоји нит наде, али она пролази кроз снажне промене у динамици, како политичке тако и еколошке. Студија такође осигурава да се ситуација може преокренути, све док су глобалне емисије угља, нафте и природног гаса заустављене, и наравно поново засађено дрвеће и заустављена изградња брана.
ПОЛИТИКА ИЗА КАТАСТРОФЕ
Шта се десило последњих година да се то догоди? Баш као еколози, биолози, еколошки активисти, научници... Амазон, велика плућа планете, била је гурнута до крајњих граница. Крчење шума због пољопривредне и сточарске активности, пожари који су захватили тропску шуму прошле и претходне године, суша и глобално повећање температуре стоје иза овог дебакла.
Иако несумњиво политичке одлуке су обележиле пре и после у будућности џунгле . Долазак Болсонара на власт омогућио је сточарству и пољопривреди (на њих се истиче да су кривци за намерне пожаре) да доминирају земљом, иако је заштићена. Ово се наводи у студији: „У 2019. години, прве године председничке администрације Болсонара**, крчено је 9.762 км2**, што је повећање од 30% у односу на претходну годину. Повећани губици шума повезани су са националним и државним политичким акцијама које угрожавају права аутохтоног земљишта, ограничавају надзор и покушавају да инхибирају рад невладиних организација за заштиту природе.
Занимљиво је да је Бразил ове године затражио помоћ за борбу против крчења шума у вредности од 1.000 милиона евра од САД и Норвешке, које су раније давале допринос Амазонском фонду, али би могле да престану ако се влада не посвети заштити Амазона.