Ходочасник поред катедрале у Овиједу.
седам сати историјске ходочасничке стазе који пролазе кроз провинцију Леон: Француски пут, Зимски пут, Мадридски пут, Виа де ла Плата, Вадиниенсе рута, Стари пут и Цамино де Сан Салвадор, овај други је један од најмање познатих и, ипак, једно од најзначајнијих ходочашћа у Компостели, ако погледамо значај астуријског краљевства у примитивном култу Сантјага.
У ствари, то је било Ходочашће Алфонса ИИ од Астурије 829. Примитивним путем –да посете остатке апостола после његовог открића– онај који консолидовани као осовина ходочашћа у Компостелу: Цампус Стеллае. До „Поља звезде“ на планини Либредон, у области удаљеног епископског седишта Ирије Флавије у где је пустињак Пелајо имао откривење од анђела, која је својим светлећим манифестацијама назначила где се налази гробница јеванђелисте Хиспаније, Сантјага.
Овиједо и његова импозантна катедрала
НАСТАНАК ПУТА ЗА САН САЛВАДОР
Ходочашће у потрази за свеопћим опростом за грехе проширило се у 10. веку и са њим масовно поклоњење моштима светих и мученика, међу којима су се истицали чувани **у Светој одаји Сан Салвадора, катедрали Овиједо **(престоница Астуријске краљевине).
Из тог разлога, када је суд пренет у Леон 910. године, он је унапређен нова рута, Цамино де Сан Салвадор, који је по распореду староримских путева служио као пролаз планинског венца Кантабрије и као веза између хришћанског севера и муслиманског југа. Такође као средство за наставак посете – било на путу до или из Компостеле – реликвијар катедрале Овиедо, у чијем се инвентару помињу реликвије Светог ковчега, као што је плаштаница која је покривала лице Исусово, делић његове хаљине, трње са његове круне или хлеб са последње вечере.
Свети Исидор Леонски
ГРУБО, ХЛАДНО И ОПАСНО
Многи су били опасности о којима причају ходочасници који су кренули овим путем који је кренуо из Леона у град Овиједо: гамади, медведи, вукови и нападачи. Оно што није спречило Кроз њега су пролазили племићи, клирици и краљеви који су га својим прилозима издржавали да постане један од најважнијих ходочасничких центара у средњем веку. Француски куплет из 16. века овако сажима његову племениту суштину: „Ко оде у Сантјаго, а не у Сан Салвадор, посети слугу и остави човека.
Од стране пут који иде уз Бернесгу, прелазећи планински ланац Кантабрије, посећујући испоснице са маријанским позивом, шетајући традиционалним стазама ловаца мазги, уздижући се тихи који се протежу између врхова и шума, крунишући превој Пајарес, Спуштајући се у луку (данас захваћену рударским градовима), загрљајући басен Налон, стигло се врата Цимадевилле, поред базилике Ел Салвадора, претворена у готичку катедралу.
Импозантна катедрала Леона.
ПЕТ ФАЗА
1. Од Леона до Ла Робле (27 км): У близини болнице Сан Маркос де Леон (недавно рехабилитовани Национални Парадор) Цамино Францес и Цамино де Сан Салвадор се рачвају, која се наставља левом обалом реке Бернесге све док не стигне – након што пређе храстов гај планине Сан Исидро – Карбахал де ла Легуа, град на обали реке у коме још увек постоје куће од ћерпича и камених громада, али од којих више нема остатака манастира Санта Мариа, који су заузели каноници реда Сан Агустин и касније бенедиктинке (које су касније пребачене у самостан Плаза дел Грано де Леон, где су познати као 'лас царбајалас').
Црнике и храстови биће наши сапутници на земљаној и црвенкастој стази којом се градови Цуадрос, Цабаниллас, Ла Сеца и Цасцантес до Ла Робле, чија је пустиња Нуестра Сенора де Целада – којом председава романичка полихромна резбарија Нуестра Сенора де лас Ниевес, свеца заштитника града – скривена поред индустријске масе која је термоелектрана локалитета.
Плаза дел Грано де Леон.
2. Од Ла Робле до Побладура де ла Терциа (22,8 км): Са пута који повезује Ла Робла са Пуенте де Алба можете видети аквадукт из 18. века познат као Ескањао, веома различит од средњовековни мост који је служио за прелазак преко Бернесге на врхунцу овог малог леонског града који, вероватно, дугује своје име замку Алба који је био у околини.
Још један замак, онај на Гордоновој територији, такође оставио је топономастичан траг у околини. Передилла де Гордон, Ноцедо де Гордон и Хуергас де Гордон слиједе један за другим на Цамино де Сан Салвадор - остављајући иза себе изузетан скит Нуестра Сенора дел Буен Суцесо– до Пола де Гордон, репер у долини Бернесга.
Беберино дочекује ходочасника својим мостом Сан Педро, скит Нуестра Сенора дел Валле претходи раскрсници која је Буиза са својим велелепним домовима и Пут Форцада де Сан Антон –која води до последње општине Леон на овој рути, Вилламанин де Ла Терциа– је у сталном успону која нам пружа **неупоредив поглед на цео планински ланац Кантабрије. **
Пуерто де Пахарес, планински пролаз предака који повезује провинције Леон и Астурија.
3. Од Поладура де ла Терциа до Пајареса (14,7 км): Након што је напустио Побладура де ла Терциа, зелене ливаде њене долине и гудуру Ла Царбона, мораћемо да сачувамо превој Които, на 1.500 м.н.в. (запамтите да постоје деонице које се крећу на више од 1.200 метара надморске висине), пре почетка наглашени спуст који ће нас одвести – старом стазом Аријерос – до долине Аројо де Мадера из које можете видети саборну цркву Арбас дел Пуерто, верни представник леонског руралног романичког стила. Извор Бернесге је веома близу, а неколико метара даље, лука Пајарес.
Колегијална црква Санта Мариа, у Арбас дел Пуерто, Леон.
4. Од Пајареса до Пола де Лена (24,8 км): Најпланинскији део пута је завршен, али његова тврдоћа није, пошто путеви који прелазе савет Лене и даље су захтевни.
Након спуштања реке Пахарес оставићемо за собом руралне градове Санта Марина, Љанос де Сомерон, Фреснедо и Херијас док не стигнемо Кампоманес, где се Пајарес и Хуерна спајају и формирају реку Лену.
Не пропустите посету предроманичкој цркви св Санта Кристина, споменик рамиренсе са јасним визиготским реминисценцијама. Од двери ове засвођене цркве – вероватно монашке – бићемо само пет километара од Ла Поле, највећа парохија у ленском савету, чије бројне украшене и раскошне куће они су сведоци племените прошлости астуријског града.
Спољашњи поглед на цркву Санта Кристина де Лена у пролеће.
5. Од Пола де Лена до Овиеда (32,5 км): Још увек имамо мали тобоган успона и падова док први пут не видимо Овиједо. Из Ла Поле ћемо се спустити у Миерес дел Цамино да се поново попнемо на врх Падрун и вратимо се на 150 метара надморске висине у Олониего, пре него што поново кренемо стазом узбрдо до стићи до малог села Пицулланза.
Има оних који тврде да су видели потпуно јасно торањ Санцта Оветенсиссе (како је позната катедрала Овиедо) из Монксоја који се налази поред рушевина испоснице Сантјаго, други чак тврде да су разликовао Кантабрије у даљини, али оно што сви ходочасници који стигну до ове тачке могу да потврде, без ризика да погреше, јесте то панорамски поглед на град под заштитом планине Наранко је спектакуларан.
Овиједо је племенит и град са много стила.
Историјски центар с Овиедо дочекује посетиоце са сталоженошћу племенитог града и са стилом: кафетерије пешачке Цимадевиле, Музеј лепих уметности Астурије у Паласио де Веларде и Цаса де ла Руа из 15. века – најстарија грађанска зграда у граду – већ у Плаза Алфонсо ИИ Ел Цасто, где је импозантна катедрала чувајући у својој Светој одаји, поред многих других реликвијара, Викторијини крст и Анђелски крст, симболи Астурије и Овиједа.