Историја путника Гвадалавијара, номадског града
На Иберијском полуострву налазимо неколико трансхуманцијских језгара , укључујући и мали град у **Сијера де Албарасин у Теруелу** тзв Гуадалајара.
Са 242 регистрована становника, до десет породица је започело трансхуманцију у овим последњим недељама јесени. Мушкарци "крећу са тротоара" , односно почињу да ходају са својим стадима од стотина оваца, коза и крава.
Жене иду на исти пут колима са децом и кућом на леђима. Говорити о десет породица у граду са тако мало становника, много говори.
Од векова, стада се селе у умеренија места када дође Теруелова оштра зима. У случају Гвадалавијара, терају се хиљаде оваца, коза и крава до Вилчеса и Ла Каролине (Хаен).
Гуадалајара
Веза између ових веома удаљених популација је очигледна, пошто се оне броје разни бракови између планинара и жена из Хаена.
Све ово путовање има смисао и говоре све изведенице које претпоставља традиције, поштовања животне средине и етнолошког богатства.
Традиција трансхуманције града Гвадалавијара је неупитна, па је из тог разлога **пре неколико година отворио своја врата општински музеј посвећен трансхуманцији. **
Стада, пси и пастири навикли да пешаче више од четири стотине километара између Теруела и Хаена. „Још много!“ кажу. Пастири никада не ходају у правој линији: идемо назад, излазимо да преусмеримо неку животињу итд!“.
Са просеком од двадесетак километара дневно обично им је потребно нешто мање од месец дана да заврше трансфер. Пастири спавају у шаторима на местима која су заувек посећена.
Камион обавља посао аутомобила са метлом , брање болесних или стеоних оваца, као и малих јагњади која не могу да прате корак.
Животиње примећују два пролећа и ублажавају и високе летње и ниске зимске температуре. Мање се разбољевају, једу разноврсну храну, вежбају: све су то предности. Овце успут једу и сеју, семе се превози са једног места на друго.
Речна шума повезана са коритом реке Гвадалавијар
ПРИЧАЈМО О ПУТЕВАМА, ДА ОБНОВИМО ПУТЕВЕ
Тротоар, краљевске јаруге које прате руте од севера ка југу полуострва датирају из краљевски едикт Алфонса Кс ел Сабија из 1273. године којим је створен Часни савет Ла Места.
Стална је жалба свих трансхуманата да виде како се из године у годину оре пограничне земље, путоградња или градња некретнина гребе метара до стаза кроз које је стока увек трчала.
Краљевски кањон је морао имати фиксну ширину од 90 кастиљанских вара (око 72 метра). Неки делови су остављени са мање од половине ширине. А нећемо више говорити о онима који су део урбанистичких распореда, као нпр Мадрид, или Руидера (Краљевски град).
„Проблем је у пролеће – реци трансхумантима Гвадалавијара– при повратку из Хаена поље је пуно житарица и воћа. Тада је животињама много теже да не напусте краљевску долину привучене храном. Сада се у новембру све бере и бере, подношљивије је.”
Више од путовања или економске активности, оно што је поштено јесте посматрати трансхуманцију као начин живота.
Краљ стада на путу кроз ливаде Теруела