Острво Бенгера, Мозамбик
Германватцх Глобални индекс климатских ризика (ЦРИ) је годишња анализа заснована на једном од најпоузданијих доступних скупова података о утицајима екстремних временских догађаја и повезаним социоекономским подацима.
Један од главних резултата које је открио ИРЦ 2021 (шеснаесто издање анализе) је да Мозамбик, Зимбабве и Бахами су најтеже погођене земље у 2019.
Поред тога, дугорочни ИРЦ, који анализира период између 2000. и 2019. године, открива да Порторико, Мјанмар и Хаити су земље које су највише погођене екстремним временским приликама у последње две деценије.
Мапа света са Глобалним индексом климатских ризика за године 2000–2019
ЕКСТРЕМНИ ВРЕМЕНСКИ ДОГАЂАЈИ ОДНОСИЛИ 475.000 ЖИВОТА ЗА 20 ГОДИНА
Између 2000. и 2019. године, 475.000 људи је умрло као директна последица више од 11.000 екстремних временских догађаја а економски губици износили су око 2,56 билиона долара (у паритетима куповне моћи).
Порторико (са ИРЦ од 7,17), Мјанмар (10) и Хаити (13,67) идентификоване су као најугроженије земље у овом 20-годишњем периоду, а следе Филипини, Мозамбик и Бахами.
Порторико, Мјанмар и Хаити и даље су три најтеже погођене земље у последње две деценије, ранг који се приписује последицама изузетно разорни догађаји као што су ураган Марија у Порторику 2017. и урагани Жана (2004) и Сенди (2012) на Хаитију.
Мјанмар је тешко погођен циклоном Наргис 2008. који је проузроковао процењен губитак од 140.000 живота, као и материјални губитак и штету за приближно 2,4 милиона људи.
Мозамбик и Бахами (на петом и шестом месту) такође су доживели изузетно разорне олује. У 2019. години, циклон Идаи стигао је до Мозамбика, а Бахаме је погодио ураган Доријан.
Комплетну ранг листу најугроженијих земаља у периоду 2000-2019 можете погледати овде.
Десет најугроженијих земаља између 2000. и 2019
НАЈПОГОЂЕНЕ ЗЕМЉЕ У 2019
Олује и њихове директне последице – падавине, поплаве и клизишта – били један од главних узрока губитка и штете у 2019.
Од десет најтеже погођених земаља у 2019., шест је погођено тропским циклонима. Најновија наука сугерише да ће се број озбиљних тропских циклона повећавати са сваким десетим степеном пораста глобалне просечне температуре.
Мозамбик, Зимбабве и Бахами су најтеже погођене земље у 2019. следе Јапан, Малави и Авганистан.
У марту 2019. моћни тропски циклон Идаи погодио је Мозамбик, Зимбабве и Малави, изазивајући катастрофалну штету и хуманитарну кризу у све три земље.
Идаи је брзо постао најсмртоноснији и најскупљи тропски циклон у југозападном Индијском океану, узрокујући економску штету од 2,2 милијарде долара. Укупно, циклон је погодио три милиона људи и однео више од 1.000 живота.
Ураган Доријан стигао је на Бахаме у септембру 2019. као ураган 5. категорије, најјачи икада забележен да је погодио острвску државу.
Дориан је достигао сталне ветрове од 300 километара на сат и изазвао јаку кишу. Погинуле су 74 особе. Укупно, ураган је проузроковао штету од 3,4 милијарде долара и уништио или оштетио 13.000 домова.
ИРЦ карта у 2019
ЗЕМЉЕ У РАЗВОЈУ СУ ВЕЋА РАЊИВОСТИ
Резултати истичу посебну рањивост најсиромашнијих земаља на климатске ризике. Нарочито у односу на њихов економски капацитет и број становника, земље у развоју су много више погођене екстремним временским условима од индустријских земаља.
Апсолутни финансијски губици знатно су већи у богатим земљама. Међутим, у земљама са ниским приходима, смрт, беда и егзистенцијалне претње од екстремних временских прилика су много вероватније.
Осам од десет најугроженијих земаља квантификованим ефектима екстремних временских појава у 2019 спадају у категорију ниског до нижег средњег прихода. Половина њих су најмање развијене земље.
Глобална пандемија је поновила чињеницу да су и ризици и рањивост системски и међусобно повезани. Стога је важно ојачати отпорност најугроженијих на различите врсте ризика (климатски, геофизички, економски или здравствени).
Десет најугроженијих земаља у 2019
И ШПАНИЈА?
Према подацима из 2019. Шпанија је рангирана на 32. месту ИРЦ рангирања, напредујући за шест позиција у односу на 2018. (где је била на 38. месту) и петнаест у односу на 2017. (где је био на позицији број 47).
Шпанију је погодила серија екстремних олуја у последњем кварталу 2019. године, што је резултирало поплаве и значајне штете.
У периоду 2000-2019, Шпанија је била на 29. месту на светској ранг листи, са индексом климатског ризика од 46,50.
МЕТОДОЛОГИЈА
Циљ Германватцх Глобалног индекса климатских ризика је да контекстуализује текуће дебате о климатској политици – посебно међународних климатских преговора – са стварним утицајима на глобалном нивоу током прошле године и последњих 20 година.
Ипак; овај индекс не треба мешати са потпуним системом рангирања за климатску рањивост јер, на пример, не узима у обзир аспекте као што су пораст нивоа мора, отапање глечера или киселија и топлија мора.
Из Германватцх-а то истичу „ИРЦ се заснива на прошлим подацима и не би требало да се користи за линеарну пројекцију будућих климатских утицаја. Конкретно, не би требало доносити превише опште закључке за политичке расправе о томе која је земља најрањивија на климатске промене.
Осим тога, истичу и да се „појава једног екстремног догађаја не може лако приписати антропогеним климатским променама“. Међутим, истичу и да су „климатске промене све важнији фактор који утиче на вероватноћу настанка ових догађаја и њихов интензитет“.
ИРЦ указује на ниво изложености и рањивости екстремним временским појавама које земље треба да разумеју упозорење да се припреми за чешће и/или теже временске прилике у будућности.
Стога, чињеница да се не спомиње у ИРЦ-у не значи да нема утицаја у овим земљама: „због ограничења доступних података, посебно дугорочних упоредних података који укључују социоекономске податке, неке веома мале земље, као што су одређене мале острвске државе, нису укључене у ову анализу.”
Поред тога, подаци одражавају само директне утицаје (директне губитке и смртне случајеве) екстремних временских догађаја, док, на пример, топлотни таласи, који су чести у афричким земљама, често производе много јаче индиректне утицаје (на пример, као резултат суша и несташице хране).
На крају, треба напоменути и то „Индекс не укључује укупан број погођених (поред мртвих) пошто је упоредивост таквих података веома ограничена.
КАКО ПОСТУПАТИ?
Након што је процес међународне климатске политике застао 2020. због пандемије Цовид-19, Очекивања за напредак у дебати о дугорочним циљевима финансирања и адекватну подршку за адаптацију и губитак и штету су 2021. и 2022. године.
Према Германватцх-у, овај процес мора да обезбеди: „одлуку о томе како ће се потребе за подршком утврђивати на сталној основи рањивих земаља у односу на будуће губитке и штете; неопходне мере за генерисање и стављање финансијских средстава на располагање да задовољи те потребе; И јачање примене мера за прилагођавање на климатске промене”.