У Сахари је био срећан.
У Плаја дел Хомбре, на Гран Канарији, постоји мала плоча на којој пише „Санмао кутак“. Овде често можете видети узбуђене кинеске туристе како фотографишу. Земљацима је требало времена да сазнају и схвате значење те скромне плоче. Колико је коштало управника гробља Ла Палма да зна зашто су ови посетиоци са источног краја планете стигли тражећи гробница извесног Хосе Марије, човека са дугом брадом, или Хексија, у своје кинеско име.
„То изненадно интересовање је све изненадило. Тренутно је већ изграђена 'Санмао рута' на Гран Канарији и Ла Палми. Његовим стопама иду и у Мадриду“, објашњавају. Марта Арибас и Ана Перез де ла Фуенте, редитељи документарног филма Санмао: Невеста пустиње, портрет ове жене Санмао, књижевна и феминистичка икона у Кини и Тајвану, практично непознат у Шпанији, заправо преведен до пре мање од 10 година.
Краљица пустиње, невеста Канарских острва.
Ни Арибас и Перез де ла Фуенте нису знали ништа о Санмау све док их пријатељица, Лорена Мена Керо, нећака Хосеа Марије, једног поподнева није питала: „Да вам испричам причу о мом ујаку и његовој жени, кинеској списатељици Санмао?
А онда је почео да се расплиће прелепа прича о љубави, авантури и трагедији која се протеже од 1940-их до 1990-их. Истинита прича која нас је очарала: она о софистицираној младој Кинескињи номадског духа и поштеном и снажном шпанском младићу средње класе, професионалном рониоцу, који јој нуди авантуру живота у пустињи“, кажу они. Показао им је прелепу фотографију њих двоје: „насмејани млади пар обучен у кафтане усред пустиње“ то их је фасцинирало и одлучили су да то претворе у свој следећи филм, онај о коме „нико није причао и који је вредео да се уради“. „Зато што поред тога што живите прелепу љубавну причу, Санмао је такође био пионир у хроници путовања која је путовала широм света, од Европе до Латинске Америке, Азије или Индије са својим свежим изгледом и његовим оригиналним и директним стилом“, објашњавају.
Режисери су Санмаово дело открили управо кроз прво и готово једино дело писца преведено на шпански: Сахарски дневници, „Хронике свакодневног живота у пустињи са Хосеом Маријом Кером који су одмах постали успех на Тајвану. У њима је са великим хумором одиграо културни сукоб Истока и Запада и причали су о животу у пустињи и својим сахарским суседима“, настављају. Онда су стигли до Канарске новине, приче о њиховом животу на архипелагу, где се пар преселио након Зеленог марша Сахаре и где су живели до год. фаталне несреће, бављење роњењем, његова страст и посао, Хосе Марија је умро. Санмао се потом вратио у Тајпеј и наставио да путује око света, сам.
Са Хозеом или Хексијем, како га је Санмао крстио.
„Лутање је део мог живота, волим да одлазим. Не осећам се као да нигде не припадам, део сам свих места, али се не осећам ни једног од њих. Што више путујем, осећам се више сам." Санмао је писао, а Лусија Хименез чита у гласу у документарцу који је успео да исприча њен живот из сведочења породице списатељице (њене браће), породице Керо и заједничких пријатеља из њеног времена у Шпанији, који су је познавали када је први пут дошао у Мадрид да ради у првом кинеском ресторану у престоници или да су му комшије у најсрећније време, у пустињи, живећи у Ел Ајуну, у кући без броја, где је почео да кува типичне рецепте кинеске трпезе са састојцима који њена млађа снаја Естер послала ју је из Шпаније.
„Санмао је морала да путује, сматрала је себе номадом, рекла је „Волим да одем“, објашњавају редитељи. „Тај слободни дух учинио ју је и женском иконом. Санмао је урадила оно што Кинескиње нису могле, у време када путовања нису била ни дозвољена. Осим тога, удаја за згодног, брадатог Шпанца изгледала је као остварење сна. Постао је** прозор у егзотичан и далеки свет** који је маштао неколико генерација”.
Санмаове приче нису потпуно аутобиографске, оне су нека врста аутофикције која је тајно кружила Тајваном и Кином неко време све док нису достигле слободну популарност која је експлодирала 1980-их са повратком аутора. Описао је Шпанију са таквом егзотиком, говорио о својој љубави са толико емоција помислили су да Хосе Марија није стваран. Тхе завере и теорије око фигуре Санмаоа било их је толико да су је прогањали до њене трагичне смрти (самоубиство или рак, чак се причало и о убиству).
Приликом прве посете пустињи.
Луда слава и њен депресивни карактер нису јој помогли. Путовање је било једино бекство од ње саме и од света. Тек када је путовала далеко и слободно осетила је да је жива“, написала је. И читајући је, многе жене у њеној домовини осетиле су ту меланхоличну слободу. Како је лепо коначно сазнати више о њој и овде и поделити њену љубав за живот. „Санмао је била несаломива и осетљива жена, пуна светлости али и сенки, веома сложена“, кажу Марта и Ана. „И са ореолом мистерије. Такође нам је било фасцинантно онај мост између Истока и Запада који је саградио са Хосеом Маријом, а да он не зна, симбол романтичне љубави на другом крају света.”
Откривање његовог лика, открива се и његова књижевност и његово наслеђе жена која је била „способна да промени менталитет једне генерације жена и храни жељу за отварањем према свету и путовањем”.
Немирног духа, несаломиве душе.